Yoga Sutre – vodič za suočavanje sa izazovima ljudskog bića
Jedan od puteva dostizanja svog autentičnog JA jeste metodologija predviđena u Patanđalijevim Yoga Sutrama. Sutra kao pojam se prevodi kao aforizam, stih, nit. Joga sutre su prvi poznati klasični tekstovi o jogi. Pripisani su indijskom mudracu po imenu Patandjali pre oko 2.000 godina. On nam nudi 196 „niti“ mudrosti, kao smernice za smisleniji i svrsishodniji život. Odnosno, sutre služe kao vodič za suočavanje sa izazovima ljudskog bića.
8 STEPENIKA YOGE
Joga sutre govore o aštangama, stepenicama ili udovima joge. Krećući se kroz osam udova joge, kroz konkretne metode, idemo ka razvijanju svojih potencijala, upoznavanju samih sebe, ka uklanjanju samosabotirajućih obrazaca ponašanja, izgradnji kvalitetnih odnosa sa drugim ljudima…
Fizička praksa joge, odnosno asane su najpoznatiji stepenik celokupne discipline yoge. Verovali ili ne, asane su tek treći korak na joginovom putu. Mnogi savremeni učenici joge previđaju prva dva koraka: jame i nijame. U pitanju su lična i društvena pravila ponašanja, neophodna za naš razvoj, ali i za istinsko razumevanje joge.
Stepenice kojima se jogin kreće su:
1. Yame
Jame su opšta pravila ispravnog ponašanja. Može se reći da su one vrednosti kojima težimo na putu upravljanja svojim potencijalima. Odnose se na naše ponašanje prema svetu oko sebe. Praktikovanje jama daje nam priliku da poboljšamo odnose sa drugima, ojačamo karakter i napredujemo na svim poljima života. Praktikovanje jama omogućava nam i da dozvolimo drugima da budu ono što jesu, bez potrebe za kontrolom, i da se odnosimo prema svetu na potpuno nov, razvojni način.
2. Nyame
Nijame se prevode kao dužnosti, ili bolje reći veštine kojima težimo. U metodologiji joge se kaže se da vežbanje nijama daje joginu unutrašnju snagu, jasnoću i disciplinu koja mu treba u razvoju svojih potencijala. Svaka nijama služi kao moralna vrednost koja se primjenjuje na lični život praktikanta.
3. Asane
Fizička praksa, vežbe, odnosno udobni i stabilni jogistički položaji. Pravila za izviđenje asana su precizna i jasna. Nema improvizacije. Jedna grupa pravila odnose se na sve položaje: položaji moraju biti stabilni, udobni, izvode se u granicama prijatnosti, bez napora, grča, bola i neprijatnosti… Druga grupa pravila se tiču svake vežbe pojedinačno i vrlo su jasna i precizna. Najvažniji “alat” koji koristimo na času yoge jeste naša PAŽNJA. Polaznik mora pratiti svoje telo, izvoditi asane bez žurbe, i sa punom pažnjom pratiti precizne instrukcije za svaki položaj. Telo postepeno postaje gipkije, postepeno polaznik napreduje.
4. Pranayama
Tehnike disanja. Patanđali govori: ” Tek kada je ova potpuno stabilna i ugodna pozicija uspostavljena (asana) može otpočeti kontrola daha (pranayama)“. Pravilnim upravljanjem disajnim tokom ne samo da dobijamo kiseonik, već se pokreće niz procesa blagotvornih i za telo i za našu psihu.
5. Pratyahara
Pratyahara je ustvari umna i telesna relaksacija kao i ovladavanje našim čulnim senzacijama. Divan instrument pratyahare je joga nidra. Pratjahara se smatra važnim mostom između prethodnih spoljašnjih udova ( stepenika) joge, i unutrašnjeg fokusa narednih udova.
6. Dharana
Dharana se prevodi kao koncentracija, odnosno sabranost pažnje na jedno mesto. Dharanom se postiže kontrola nad mislima i pažnjom, a krajnji cilj je fokusirana pažnja koja nije rasipana na hiljadu strana. Ona je preuslov za meditaciju kao vrhunsku metodu uklanjanja životnih zapreka ( krivih uverenja, obrazaca ponašanja koje nas koče u životu…). Zadržavanjem pažnje na jedn meso stiče se sposobnost upravljanja Umnim aktivnostima. Praktikovanje dharane uključuje koncentraciju ili fokus uma na određeni objekat ( spoljašnji lii unutrašnji). Dobro izvedena dharana predstavlja sabranost pažnje uz opuštenost i tela i uma. Instrument ili tehnika jačanja sabranosti pažnje na jedno mesto zove se trataka.
7. Dhyana
Dyana je sedmi od 8 stepenika yoge i prevodi se kao kontemplacija i meditacija. Ona predstavlja vrhunsku metodu za povećanje svesnosti i pažnje, za suočavanje sa životnim zaprekama (klešama), dopiranje do njihovog uzroka i njihove eliminacije. Čim prestane lutanje misli i pažnje, tada možemo govriti o meditaciji.
8. Samadhi
O samadiju se može govoriti na mnogo načina. Do ovog uvida svako dolazi sam. Opis je nezahvalan posao, ili nemoguć. Može se pokušati reći da je to samorealizacija, autentično življenje sa razvijenim našim potencijalima. Osoba je svesna i centrirana, nema rasipanih misli, ima jasnoću u glavi, sklad misli i emocija, osoba je zadovoljna…
Devananda (2008) govori o tome da do ovog stadijuma razvoja osobe mogu doći na različite načine. Metaforično govori o hodanju ka vrhu planine: “Oni koji dolaze iz različitih pravaca, sledeći različite puteve i tehnike, kada jednom dostignu vrh planine, shvataju isto. Na putu su prepreke različite, ali je pogled sa vrha isti.“
Koja je najbolja tehnika samorazvoja?
Tehnike su najrazličitije. Od autora do autora, od pravca do pravca smenjuje se važnost jedne u odnosu na drugu. Kod nekih se ista tehnika zove drugim imenom. Svako treba izabrati svoj put, ono što njemu odgovara. Danas je internet prepun tehnika i metoda koje nude rešenja za probleme savremenog čoveka. Istražujte, nađite ono što vama prija, i onog učitelja koji vama prija. Ali, šta god izaberete imajte u vidu disciplinu. Prva Patanđalijeva sutra upravo to govori: A sada disciplina joge!!! Napravite svoj izbor. Neko će osvestiti svoje strahove i predrasude u razgovoru sa prijateljem, neko pomoću psihoterapije, neko pevajući mantru, dok će drugi godinama pevati i ostati na istom mestu. Nisu sve metode za svakoga niti je svako za svaku metodu. Možemo reći i ovako:
Joga nije za svakog, niti je svako za jogu!?
Kada krenete putem promene svog života videćete kako je teško menjati sebe. Potrebna je iskrenost, hrabrost, volja… Tek onda shvatite kako je težak posao menjati druge, dok ne shvatite da je to nemoguće ukoliko drugi nemaju spremnost za promenama.
Psihološke koristi joge?
Tehnike joge imaju za cilj svrsishodan život ovde i sada. Pristup je savim naučan. Upravo zato mnoge škole psihologije i psihotrapije i samopomoći upravo koriste metode proizašle iz discipline joge. Tehnike joge se ne bave apstraktnim pojmovima, one nas ne podučavaju niti prošlim životima niti budućim, niti nekakvim višim svetovima van stvarnog života na Zmlji.
Palsane (1998) je identifikovao sledeće psihološke koristi od joge:
1) Joga pomaže u razvoju kontrole impulsa, negovanju stava umerenosti u svemu, sticanju kontrole nad pobuđivanjem sopstvenih potencijala, održavanju neuorpsihološke ravnoteže.
2) Meditacija je korisna u razjašnjavanju ciljeva i rešavanju unutrašnjih konflikata.
3) Motivaciona orjentacija i zauzimanje stava koji se podrazumevaju imaju za cilj da pomognu u većini stresnih situacija u životu.
4) Obezbeđuje racionalni i empirijski sistem razmišljanja i života, i bilo šta što izaziva poremećaj može biti preispitano iz ugla joge.
5) U jogi, kao u modernoj psihoterapiji, ne prepoznavanje sopstvenog ja je razlog mnogih poremećenih stanja, strahova, stresova.
6) “Oslobađanje” u jogi označava čovekovu slobodu od svih vrsta predrasuda i pripisuje se kontinuiranom osećaju slobode i znanja.(1988)
Autor teksta: Golubović Dušica
izvori: Palsane (1998), Devananda (2008), Joga sutre (Patandjali) i lično iskustvo
Yoga Vama poruka: Usvajamo razvojnu životnu filozofiju i zdrav životni stil!
