Jame su opšta pravila ispravnog ponašanja. Može se reći da su one vrednosti kojima težimo na putu upravljanja svojim potencijalima. Odnose se na naše ponašanje prema svetu oko nas. Praktikovanje jama daje nam priliku da poboljšamo odnose sa drugima, ojačamo karakter i napredujemo na svim poljima života. Praktikovanje jama omogućava nam i da dozvolimo drugima da budu ono što jesu i da se odnosimo prema svetu na potpuno nov, razvojni način.
5 YAMA:
1. AHIMSA – NENASILJE
Ahimsa je mnogo više od fizičkog nenasilja. Ovo je možda najpoznatiji etički kodeks joge i jedan je od razloga zašto su mnogi jogiji vegetarijanci ili vegani. Pa ipak, joga ne nameće vegetarijanstvo, a ahimsa je mnogo više od biljne ishrane i nošenja veštačkog krzna.
Nenasilje u jogi podrazumeva uzdržavanje od nasilja prema sebi, prema drugim ljudima, prema svim živim bićima kao i nepodržavanje nasilja. Ahimsa treba da se pojavi u svakoj životnoj situaciji. U praksi, ona može biti jednostavna kao uzdržavanje od ogovaranja. Štetno pričanje o nekom drugom smatra se štetom u akciji ( i to prema sebi). To isto važi i za osećaj mržnje. Kome je loše kada mrzimo? Nama! Nama se ubrzava puls, nama skače pritisak, nama se nepotrebno luče hormoni stresa, naše telo pati. Mrzeti je isto kao da pijemo otrov, a nadamo se da će se drugi otrovati! Čak i gledanje prosjaka na ulici sa gađenjem je u suprotnosti sa praksom nepovređivanja.
Da bi uključili ahimsu u svoj život, prvi korak je da iskreno pogledamo sve svoje misli i mentalne stavove koje imamo. Primetite koliko puta imate osuđujuće, kritizirajuće ili neprijateljske misli i slike o nečemu u svojoj glavi: o komšiji, saradniku, čak i vladi i državi… Ove misli su same po sebi oblik nasilja , I to PREMA SEBI.
U okviru naše joga prakse negujemo brigu o sebi kako bismo kultivisali ahimsu prema sebi. Takođe, ne bismo želeli da podržimo nečije štetno ponašanje. Nismo pasivni promatrači života oko nas. Ali, način na koji komuniciramo i reagujemo na tuđe nasilje je ono što pravi razliku.
Više o tehnikama primene ahimse u svakodnevici pročitajte : AHIMSA U PRAKSI
2. SATYA – ISTINOLJUBIVOST
Satja u mislima, govoru i ponašanju. Ono šta mislimo, to govorimo i radimo, bez nanošenja bola nikome. Biti istinit u svakom trenutku je teško, naročito dok težimo da istovremeno poštujemo prvi stepenik joge – nenasilje. Ono što je jako važno je biti istinit prema sebi! Satja znači da u praksi moramo biti oprezni da ne govorimo istinu ako znamo da će istina naneti štetu drugome. Ova rečenica mnoge iznenadjuje i pokrene na traženje hiljadu situacija gde istinu treba reći po svaku cenu. Ali, opravdanje ne postoji.
Satia zahteva da uzmemo u obzir i izgovorene i neizgovorene aspekte svojih reči. Jasnoća u govoru i neverbalna komunikacija su jako važne. Ne želimo da dovedemo u zabludu svoje sagovornike. Takođe, Koristimo svoje reči da uvažimo i poštujemote slušaoca. Kada to radimo, činite dobro i njemu i sebi.
Koren satie je da budemo verni sebi. Suočavanje sa istinom može biti izazovno, posebno kada su u pitanju misli u našem umu. Satja nas ohrabruje da “sedimo” sa istinom bez obzira koliko je teška .
Više o tehnikama primene satye u svakodnevici pročitajte SATYA U PRAKSI
3. ASTEYA – NEPOSEZANJE ZA TUĐIM DOBROM
Obzirom da se asteja obično prevodi kao nekrađa, prva stvar na koju većina nas pomisli je da ne treba opljačkati banku, ukrasti novac, odeću, hranu i druge materijalne stvari. Ali, asteia je mnogo više od prisvajanja onog što vidimo našim očima.
Postoji mnogo stvari koje možemo “ukrasti“. Možemo ukrasti nečije vreme ako zakasnimo. Možemo ukrasti tuđe ideje ako ih predstavljamo kao svoje. Važno pitanje koje sebi treba postaviti je: šta mi je zaista potrebno? Asteja u praksi podrazumeva poštovanje tuđe imovine, vremena i energije. Takođe važno je i Izbegavanje bilo kakvih oblika eksploatacije ili manipulacije.
Koliko često se osećaš da te drugi iscrpljuju, troše tvoje vreme ili pažnju? Da li I ti to radiš drugima? Uzimanje svega što nije besplatno dato smatra se krađom, bez obzira da li je opipljivo ili ne.
Više o tehnikama primene asteye u svakodnevici pročitajte ASTEYA U PRAKSI
4. BRAHMACARYA – OVLADAVANJE ČULIMA I NAGONIMA
Obratite pažnju na reč ovladavanje. Ne sputavanje, ne potiskivanje već ovladavanje! Sva naša čula i nagoni služe našem boljem životu, zdravlju i razvoju . Ne iscrpljujmo se i ne trošimo energiju nerazvojno. Ne suzdržavamo se ni od čega, samo nalazimo pravu meru!!!
Tumačenje brahmačarje o kome se najviše govori je celibat. Ali, joga uopšte ne govori o tome. Ne morate postati monah ili asketa da biste bili dobar jogi i dobar čovek. Ovde se radi o sprečavanju rasipanja naše energije zloupotrebom čula. To je lični program za uštedu energije. Kada vežbamo brahmačarju, ne dozvoljavamo čulima da upravljaju našim ponašanjem. Čokolada je preukusna, ali neću dozvoliti da čulo ukusa bude zadovoljeno na štetu mog zdravlja! Poješću jednu kockicu, a ne celu čokoladu. Takođe kršenje brahmačarje je slušanje preglasne muzike, i da, neprikladno seksualno ponašanje. Brahmačarja traži od nas da razmislimo kako sebe trošimo. Kada radimo sa asanom, moramo naučiti da regulišemo svoj napor tako da ne forsiramo. Asana bi trebalo da dopunjuje našu energiju, a ne da je iscrpljuje.
Više o tehnikama primene ove yame u svakodnevici pročitajte BRAHMACHARYA U PRAKSI
5. APARIGRAHA – NE BITI GRAMZIV I POSESIVAN
Tačnije rečeno nevezivanje, neprijanjanje za materijalne stvari, nevezivanje za stvari koje ne služe našem razvoju i životu… Aparigraha je odluka da se ne gomilaju dobra pohlepom, već da se razvije stav upravljanja prema materijalnom svetu. Pre nego što nešto unesete u svoj dom, zapitajte se: Da li mi je ovo zaista potrebno Ili samo gomilam stvari iz sopstvenog straha, pohlepe, koji je stvarni razlog? Ako ne razmotrimo ova pitanja, posedovanje može preuzeti kontrolu nad nama. Ideja je: samo pusti to. Joga ne govori da ne treba kupovati i da treba živeti u pećini. Ne. Samo se ne vezivati. Takođe, ako su naši domovi ispunjeni starim otpadom koji se više ne odnosi na nas, nema mesta za novo.
To važi i za nematerijalne ideje i stavove kojih se držimo. Ako se držimo uverenja o sebi ili svojim vezama, ili se držimo karijere koja nas više ne hrani, krećemo se u drugom pravcu.
Više o tehnikama primene nevezivanja u svakodnevici pročitajte: APARIGRAHA U PRAKSI
Yamas – stroga pravila ili ne?
Pridržavanje Yama nije nešto što će se dogoditi preko noći. Ne treba ih doživeti kao nivoe kompjuterske igrice, koji se savladaju pa idemo na sledći nivo. Takođe, ne treba ih shvatiti kao stroga pravila koja se primenjuju pre nego što se istraže drugi udovi (stepenice).
Svaka jama služi kao osnova za vežbu joge, za jačanje karaktera iz koje se mogu istražiti koraci dalje. Osam udova joge nadovezuju se jedni na druge kako bi stvorili jasan put ka fizičkom zdravlju, zadovoljstvu… – i verujte mi, to je doživotno putovanje.
