Ahimsa u praksi u stvari znači biti koristan, sebi, drugima i okolini. Naravno, ni nenasilje ne treba shvatiti bukvalno pa ne reagovati i ne postavljati granice drugim ljudima. Ahimsa spada u prvi stepenik yoge YAME.
Setimo se prvo našeg glavnog resursa koji imamo, a to je NAŠA PAŽNJA. Važno je da smo svesni gde nam je pažnja. Težimo da nam je pažnja na tome šta u tom trenutku radimo.
Pažnja može biti sabrana, rasuta i zarobljena. Šta god radimo to treba biti sa punom sabranom pažnjom od 100% na tu aktivnost. Kada radimo jednu stvar, a razmišljamo o nečemu što se loše desilo, ili šta će se možda loše desiti, tada pažnju vežemo za nekorisna osećanja i misli i naša pažnja pada na 50%. Kada pažnju zarobimo lepim sećanjima i maštanjima opet smo je rasuli i radimo sa 75% pažnje.
Joga ne govori o tome da ne treba razmišljati. Naprotiv. Mozak je naš alat, samo treba naučiti koristiti ga. Tada će naši odgovori na situacije i rešenja biti iznenađujući, čak i za nas same. Glavna tehnika neće biti da vam pobrajanje i savetovanje šta treba raditi, već otkriti šta radimo sebi a da toga nismo često svesni. na ovom nivou posvećeni smo razotkrivanju. Krećemo:
Nenasilje prema sebi
Na nivou proučavanja ahimse, razotkrivamo nasilje (himsu) prema sebi kojeg često nismo ni svesni, a radimo ga svakodnjevno. Na nama je da promislimo i osvestimo svoje oblike nasilja (mnogi nestaju samim razotkrivanjem). Razmotrićemo najčešće primere iz prakse kada povređujemo sebe, svoje telo, kada se emocionalno i psihički povređujemo ali i kada nesvesno radimo nasilje nad sobom na samom času joge!
AHIMSA I TELO
Telo je jedino što stvarno imamo!!! Joga sugeriše da vežbamo slušanje svog tela. Ono nam tačno daje signale šta mu treba, šta prija, a šta ne.
Šta kada se lupimo o stolicu?
Nanošenje fizičkog bola svom telu je neprirodno, ali se često desi da se povredimo. Nama se čini da nismo odgovorni za to, ali najčešće jesmo. Setimo se da je glavni naš resurs pažnja. Zamislimo se, lupimo o stolicu i dobijemo modricu. To deluje tako naivno i normalno, jer se svima dešava. Ali, te situacije su alarm da smo negde rasipali pažnju.
Stariji ljudi često kažu: Ide kao muva bez glave! Čim ne paziš, namerno si! I u pravu su. Vidi još: Vežbe sabiranja pažnje.
Način ishrane kao nasilje nad sobom?
Treba da znamo šta jedemo i odakle dolazi hrana koju jedemo. Svako telo je jedinstveno. Ne postoji univerzalni recept. Osluškujte ga. Ako nakon jela nemamo energiju (a svrha hrane jeste dobijanje energije) znači da nešto u toj hrani nije za naše telo. Ako smo obamrli, osećamo nadutost, spava nam se nakon jela, to je znak da se pozabavimo onim šta jedemo. Testirajte, isprobavajte hranu i pratite šta se dešava. Iz ličnog iskustva preporučujem test netolerancije na hranu koji pomaže da skratimo postupak izučavanja šta telo apsorbuje iz hrane, a šta izaziva da nam se telo muči dok vari hranu.
Gledanje televizije i ručak = nasilje???
Šta je ono što nije korisno ni jednom telu? Jako je štetno prejedanje, uzimanje izuzetno začinjene hrane, jedenje u žurbi, jedenje i gledanje televizije. Tu su naravno i: alkohol, kafa, droga, pušenje, korišćenje mikrotalasnih pećnica. Sve su to stvari koje se smatraju štetnim za telo, ali i za mozak. Ovde je važno razmotriti sledeće pitanje: Koja je cena koju “plaćamo”, i šta stvarno zadovoljavamo? Više o ovome vidi: Ovladavanje čulima, samoproučavanje
Nasilje nedovoljnim snom i zanemarivanje relaksacije
Posvetimo pažnju svojoj rutini spavanja. Poremećaj sna je alarm za akciju. U praksi je često dovoljna samo primena tehnika duboke relaksacije. Što se tiče odmora, važno je znati relaksirati se. Ležanje uz TV nije odmor. Naprotiv.
Kada smo gladni, pospani, umorni, kada se dosađujemo, skloni smo da postanemo, nestrpljivi, da nam se “skrati fitilj”, mrzovoljni smo, uopšteno van ravnoteže. Kada dozvolimo sebi da se to često dešava, telo se neće tako brzo oporavljati. Hrana, san i svesno disanje su veliki izvori energije. U Tim situacijama je preporuka vežba Yoga Nidra.
Važno je da razmotritmo šta najbolje funkcioniše za naše jedinstveno telo. Šta ako se javi krivica ako prekršimo neko pravilo. To bi opet bilo nasilje nad sobom. Trudimo se da pratimo ahimsu koliko god možemo i zadovoljni smo postignutim. Mali korak svakog dana dovodi do velikih rezultata.
Psihičko i emocionalno nasilje prema sebi
Verovali ili ne patnju najčešće stvaramo sami svojim mislima i uverenjima. O uzrocima i tehnikama delovanja negativnog samogovora i samosabotaža bavićemo se kroz kleshe. Ovde samo razotkrivamo najčešće oblike nasilja prema sebi.
OGOVARANJE – Štetno pričanje o nekom drugom smatra se štetom u akciji ( prema sebi).
OČEKIVANJE I NESTRPLJENJE – U svakom trenutku radimo najbolje što možemo, bez očekivanja konkretnog rezultata. Rezultati su normalna posledica akcija koje radimo sada. Važnije su naše akcije i dela sada nego mozganje o konkretnom rezultatu. Vezanost za rezultat takođe spade u kleshe. Čekanje u redu red pred šalterom budi u nama nestrpljenje, a često i niz drugih nekonstruktivnih emocija. Počinjemo da mozgamo, kritikujemo, osuđujemo u sebi, a često i naglas. Više o tome: Vežbe neposrednog posmatranja i komunikacije.
SAMOKRITIKA: Samoproučavanje se često meša sa samokritikom. I samokritika je u redu, ali u kojoj meri je korisna i koja je “cena” samokritike? Ko nas je kritikovao kroz odrastanje pa sada kada nikoga nema kritikujemo sami sebe? Na času joge ne kritikujemo sebe. Negativan samogovor je “kažnjiv” i osoba narednog časa donosi za kaznu jabuke svim članovima grupe!
OSUĐIVANJE I PRIGOVARANJE. Štetno pričanje ili razmišljanje o nekom drugom smatra se štetom u akciji prema sebi. Koliko puta dnevno imamo osuđujuće, kritizirajuće ili neprijateljske misli i slike o nečemu u svojoj glavi: o komšiji, saradniku, čak i vladi i državi… ??? I naravno uvereni smo da je to istina, I da to činjenica, … pa realno tako je; bezobrazna je, sujetna je, ženskaroš je…. Kada to radimo vezujemo našu pažnju za nekonstruktivne misli, trošimo dragoceno vreme na problem umesto da se fokusiramo na rešenje. Zašto nam to tuđe ponašanje smeta, čime nas ugrožava, kako, da li nas stvarno ugrožava? Zgodna vežba je zapisivanje koliko puta tokom dana ( ili radnog vremena) kritikujemo i osuđujemo. Taj spisak će nam biti koristan za kasnije vežbe.
Himsa, ili nasilje, na nivou misli, polako se pretvara u reči i dela. Ako ste stalno kritični prema sebi, neizbežno ćete biti kritični prema drugima.
MRŽNJA I LJUBOMORA: Kome je loše kada mrzimo? Nama! Nama se ubrzava puls, nama skače pritisak, nama se nepotrebno luče hormoni stresa, naše telo pati. Mrzeti je isto kao da pijemo otrov, a nadamo se da će se drugi otrovati! Čak i gledanje prosjaka na ulici sa gađenjem je u suprotnosti sa praksom nepovređivanja. Isto je I sa ljubomorom koja je alarm da imamo još posla na sebi.
TEME ZA PROMIŠLJANJE: Perfekcionizam. Dovoljno je znati da mu je ovde mesto. Promislimo o tvrdoglavosti, rigidnosti, osveti i multitaksingu.
Jedino što je sigurno su stalne promene, neprihvatanje promena i pružanje otpora onome sto se dešava van naše kontrole nas iscrpljuje.
Može se nametnuti pitanje da li je sve ovo sebično? NE! Nikome ne možemo biti dobri ako mi nismo dobro. Zato odvajamo vreme za sebe svakog dana. Nervozna majka ne može dati svoj maksimum kao majka. Osoba koja je živčana, užurbana, ukočena i samo trpi, pije lekove za bol i smirenje, nada se da će proći i gura pod tepih svoje potrebe će pregoreti!!!
Da li je moguće nasilje nad samim sobom na času joge?
Ponekad možemo pristupiti našim praksama joge sa agresivnom težnjom ili takmičarskom energijom. Joga prostirka nije takmičarska staza. Takmičenja ostavljamo za drugi trenutak. Na času joge bavimo se sobom, svojim telom, svojim potrebama. Nasilje nad sobom je kada mislimo: epa ući ću u tu asanu moram, moram moram! Nasilje je i kada uhvatimo sebe da se takmičimo sa drugim savežbačima. Nasiljem nad sobom su i rečenice tipa: kako su mi grozni prsti na nogama; od ovog mog stomaka ne mogu da se sagnem napred; ugojila sam se, joj nisam ove čarape trebala obući…
Ovim mislima pomeramo pažnju od cilja zbog kog smo došli na čas joge. Neophodno je da pratimo šta se dešava sa telom dok radimo joga položaje. Asane treba izvoditi bez žurbe. Instrukcije slušati i pratiti sa punom pažnjom. Na času joge ste zbog sebe, za sebe, i sva pažnja vam je usmerena na instrukcije, vaše telo, vaše disanje, vaš doživljaj.
Joga nas uči da poštujemo granice svog tela, da dozvolimo telu da postepeno napreduje u skladu sa njegovim mogućnostima. Ništa na silu. Ne ubrzavamo procese, ali ih i ne usporavamo.
Primena nenasilja prema sebi podrazumeva da sebe tretiramo sa ljubavlju, poštovanjem i saosećanjem, kao što biste to činili prema dragom prijatelju ili voljenom članu porodice.
Nenasilje prema drugim ljudima:
Izbegavamo fizičko, verbalno ili emocionalno nasilje prema drugima. Praktikovanje veštine ahimse je suzdržavanje i od namere nanošenja fizičkog i psihičkog bola bilo kom živom biću. Težimo da integrišemo saosećanja u svaki aspekt svakodnevnog života.
Ovo nije samo pasivno stanje uzdržavanja od nasilja već aktivno izražavanje saosećanja. Ahimsa ne samo da obuhvata naše filozofske stavove prema ratu i ubijanju, već aktivno delovanje u svakodnevnim interakcijama sa porodicom, prijateljima, kolegama i komšijama; način na koji zarađujemo za život i kako trošimo svoj novac; vrsta hrane koju jedemo; naš odnos sa okolinom; kako se odnosimo prema životinjama i drugim vrstama; i kako gledamo na politiku, biznis i obrazovanje.
Da li je upotreba sile opravdana u samoodbrani?
Fizičko nasilje je očigledno, i nećemo se baviti njegovim pojašnjenjem. Ono što treba na ovom mestu naglasiti je da nismo pasivni promatrači. Naš odgovor na nasilje može biti i uz upotrebu sile. U ekstremnim okolnostima kao što je fizički napad na ulici nećemo stajati i nereagovati. U samoodbrani koristimo silu kao odgovor na trenutnu pretnju protiv koje se ne može boriti drugim sredstvima. Koristimo samo onaj stepen sile dovoljan da sebe zaštitimo. Važno je ne preći granicu. Koristimo samo onu silu neophodnu za samoodbranu.
Nuzna odbrana kada zbog okolnosti nije moguće pozvati nadležne:Grupa ljudi koristi fizičku silu kako bi zaustavila napadača koji je fizički napao njihovog prijatelja.Stanar upotrebljava fizičku silu kako bi izgurao provalnika iz svog doma nakon što je nasilno upao.Osoba koristi fizičku silu da zaštiti svoje dete od nasilnika koji ga je napao na ulici.Vlasnik prodavnice koristi fizičku silu kako bi sprečio pljačkaša da opljačka njegovu prodavnicu
Krajnja nužda: Osoba koristi fizičku silu kako bi se odbranila od napada divlje zveri.Vidimo osobu kojoj preti opasnost po život jer ne vidi da se nesavesni vozač motora zaleteo ka njemu, da neka opasna stvar pada ka njemu, tada možemo odgurnuti osobu, zgrabiti je I baciti u stranu. Šteta koju nanosimo je manja od štete koja bi nastala udarcemda nismo primenili silu. Važno je ne preći granicu, da drugog izlaza nije bilo, da nije bilo moguće obavestiti nadležne.
Neverbalno nasilje:
posmatranje prosjaka sa gađenjem i prezrenjem ( ovo je nasilje I prema sebi); okretanje leđa osobi sa namerom da je unizimo
Verbalno i emocionalno nasilje nad drugima:
davanje netraženog saveta! Ovo je u stvari kritika. Takođe, ne govorimo istinu po svaku cenu ako znamo da će to osobu povrediti. O tome ćemo više u istinoljubivost.
Postavljanje granica: Naučite da postavljate granice i da kažete “NE” kada je to potrebno. Nemojte se previše opterećivati tuđim očekivanjima i potrebama, već se fokusirajte na svoje sopstvene potrebe i prioritete.
Biti ljubazan ne znači da bi drugi trebalo da vas zlostavljaju. Proverite da li vaše interakcije zahtevaju da budete čvrstiji i iskreniji. Vodeći računa o našim potrebama na uravnotežen i jasan način postajemo zdravi, zadovoljni i smireni. Zatim, sa tog mesta ravnoteže, prirodno želimo da se proširimo na druge – našu porodicu i prijatelje, saradnike, zajednicu, zemlju, svakoga i sve – sa ljubavlju i saosećanjem.
Nenasilje prema drugim živim bićima:
Poštujemo život u svim njegovim oblicima, uključujući životinje.
Nenasilje prema prirodi:
Poštujemo okolinu i prirodne resurse. Recikliramo, podržavamo održivie prakse ,smanjujemo svoj uticaj na okolinu, podržavamo inicijative za zaštitu prirode…
Sasvim je moguće da još na ovom nivou otkrijemo moćne uvide o sebi. Refleksija i kontemplacija naših iskustava sa vežbanjem ove jame će biti od pomoći da ih dodatno integrišemo u vašu praksu joge i život.
Počećete da primećujete obrasce i navike u svojim mislima i emocijama. Vežbanje ahimse zahteva hrabrost i veštinu i izaziva nas i na fizičkom i na mentalnom nivou.
Predlog zadatka za narednih nedelju dana:
Nagradimo sebe,
Grlimo drage ljude,
Dajemo iskrene komplimente
Izvršimo nasumična dela ljubaznosti
Pokušajmo da nasmejemo nekog drugog. Nasmejaće i nas!
Pevajte, igrajte, slavite svoje postojanje!
